Uvek sam se plašio da ti tepam
Plašio sam se uvek da ti kosu držim u ruci
Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
Jer sam glupavo verovao
da ću ako ti ruku na rame stavim
da ću ako ti prstima čelo dodirnem
da ću ako ti u tople oči grudi slijem
da ću izgubiti sebe.
Sad kad si otišla imam sebe,isuviše.

Zoran Radmilović

..Razgovaram bez sagovornika

kao da razgovaram s duhom,

ne vidim mu razgovetno lika,

čujem ga više srcem nego sluhom...

..Nema čudjenja, nema nesporazuma,

razgovaramo kao vekovni znanci,

otvaram širom vrata uma,

reči iz podsvesti idu u pravce...

Desanka Maksimović

....Bilo je to vreme koje sam, pristavsi na pomeranje bioritma, sam
sebi nametnuo kao vreme za spavanje i tesio sam se da ce sve biti bolje
kad se probudim. Ali, postojao je jedan mali problem.Prethodno je trebalo zaspati... D-moll je suskao po sobi preturajuci po stvarima kojih se ona dotakla. Mislio sam da sam sve zatvorio, ali nekako... se opet uvukao u stan.
" - Uredu, D-moll. Ne moras se kriti, znam da si tu...

Đ.B.

...Ljutio se na samog sebe, ali onda je pomislio kako je, u stvari, sasvim prirodno što ne zna šta želi.
Čovek nikad ne može znati šta treba da želi, jer živi samo jedan život i nikako ne može da ga uporedi sa svojim prethodnim životima, niti ga u sledećim životima popraviti.
Je li bolje biti s Terezom ili ostati sam?
Nema nikakve mogućnosti da proveri koja je odluka bolja jer ne postoji mogućnost poredjenja. Čovek proživljava prvi put sve i bez pripreme. Kao glumac koji igra predstavu bez ikakve probe.
Pa koliko onda vredi život ako je prva proba života već sam život? Život je onda uvek sličan skici.
Samo, ni skica nije prava reč, jer je skica uvek nacrt za nešto, priprema za sliku.
A skica koja je naš život je skica ni za šta, crtež iz koga ne sledi slika....

Milan Kundera