ŽENSKI PORTRET

(Vislava Šimborska)

Mora da bude po izboru.

Da se menja, ali da se ništa ne promeni.

To je lako, nemoguće, vredno pokušaja.

Oči ima, ako treba, jednom plave, jednom sive,

crne, vesele, bezrazložno pune suza.

Spava s njim, kao prva na koju naleti, jedina na svetu.

Rađa mu četvoro dece, nijedno, jedno dete.

Naivna, ali najbolji savet daje.

Slaba, ali izdržljiva.

Nema glavu na vratu, ali imaće.

Čita Jaspersa i ženske listove.

Ne zna čemu služi taj zavrtanj, ali sagradiće most.

Mlada, obično mlada, još uvek mlada.

U rukama drži vrapčića slomljenog krila,

svoj novac za daleka i duga putovanja,

sataru za meso, oblog i čašicu rakije.

Kuda tako trči, zar nije umorna?

Ama nije, samo malo, mnogo, ništa ne smeta.

Ili ga voli, ili se uzjogunila.

Na dobro, na zlo i na milost božiju.

OGLAS

Trazi se jedna polovna nedelja, bez vesti o nesrecama i ratovima!
Traze se prijatelji,makar dotrajali, svi oni iscezli raseljeni, izgubljenji, pozenjeni traze se svi oni sto su nas raznosili komad po komad, deo po deo: delove naseg vremena, nase ljubavi,

traze se da vrate ljubav!

Trazi se nada! U ovom malom oglasu trazi se nada, polagana u same sebe i u vreme koje dolazi! Ako ta nada izneveri, ako se ta nada ne vrati, njene dugove ne priznajemo kao svoje!

Trazi se svastara; ona divna, debela sveska kupusara. U njoj su nasi prvi stihovi, u njoj smo vezbali svojeruchni potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je 200 puta zapisano neko ime u koje smo bili zaljubljeni!

I kao da samo jos onda znali da ceo zivot ne moze stati u jednu svesku, ma kolika ona bila...

Momo Kapor