Dovrsi svoju poslednju pesmu,

pa da se razidjemo.

 Zaboravi ovu noc kada mine.

Koga se trudim da zagrlim?

Snovi se ne daju uhvatiti.

 Moje zudne ruke pritiskuju prazninu na srce i ona mi satire grudi.

 Nikada ne kazes rec koju bi trebalo.

Da te ne bih ocenio,

 izmices mi na hiljadu strana.

Da te ne bih pomesao s mnogima, stojis odvojeno.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;

Nikada ne ides putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev je veci od prohteva drugih,

zato cutis.

Pritvornom ravnodusnoscu ne hajes za moje darove.

Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje;

Nikada ne uzimas sto bi trebalo.

Rabindranat Tagore