Dva čoveka na svetu,s' kojima se ukršta moj put, postoje.
Jedan je onaj koga ja volim, drugi voli sve što je moje.

Jedan, u mojim snovima večno živi, i čuva ga moj mračni um.
Drugi, pred mojim srcem stoji samo. 
A, ja ga nikada ne puštam tamo.

Jedan je bio samo tren prolećne nade, proćerdane sreće dah.
Drugi mi ceo svoj život dade a, ne uzvratih mu ni sat.
I , jedan živi u mojim pesmama, gde je ljubav slobodna i vrela, poput krvi.
Drugi je onaj sa dosadnim danima, gde su svi snovi isušeni, i sve se mrvi.
Između ovo dvoje sve žene pate, žude.
Da budu u ljubavi, s voljenim, i čisto.

Ali, samo jednom u svakih sto godina bude,
Da se to dvoje spoje u isto..



(nepoznat autor, preizeto sa internet stranica, bez potpisa)