..Ti uvek imaš mesta 
u meni i mojim danima 
i zato ne pitaj čemu, 
ne pitaj da li mi treba... 
Kroz tvoje reči i šapate, 
kroz susret koji ne presta, 
sa tobom i ja šetam 
pod svodom našeg neba... 

Ne misli da l' i nad mene 
poneki oblak se klanja... 
Ne brini da l' će me možda 
tvoja priča zaboleti... 
Dok mi pišeš o svemu 
uklanjaš sva rastojanja, 
i zato, samo mi piši, 
i ne pitaj da li ću voleti... 

Dragana Konstantinović