…Ne znaci da mnogi ne postupaju casno I da nisu postojani u svojoj ljubavi: ali cak I medju njima, koliko je onih koji razumeju nase srce. Ne treba verovati da njihova ljubav lici na nasu. Oni cesto osecaju isto pijanstvo, cesto su cak I vatreniji, ali oni ne poznaju ono nemirno nestrpljenje, onu neznu brigu koja u nama izaziva onu dirljivu brigu ciji je jedini predmet voljena osoba.
Covek uziva u sreci koju oseca, a zena u sreci koja pruza.
Ta razlika tako vazna, I tako malo uocena ipak osetno utice na njihove uzajamne odnose. Covek uziva u tome da zadovolji zudnju, a zena u tome da je izazove. Dopasti se za coveka je samo sredstvo za uspeh, dok je za zenu to sam uspeh. A kaciperstvo koje se tako cesto prebacuje zenama samo je zloupotrebljavanje takvog osecanja, I samim tim dokazuje da ono postoji.
Najzad, ta iskljuciva sklonost koja karakterise narocito ljubav, kod coveka je samo naklonost koja u najboljem slucaju sluzi da poveca jedno zadovoljstvo koje bi mozda druga osoba oslabila, ali ga ne bi unistila, dok kod zene to je duboko osecanje, koje ne samo sto unistava svaku zelju za drugim, nego, posto je jace od prirode I ne podleze njenom uticaju, ostavlja im da osete samo gadjenje, tamo, gde bi, izgleda, trebalo da se rodi uzivanje…
Нема коментара:
Постави коментар